JEDNE JESENI, ’09.

Jedne jeseni, u oktobru, odjeknula buka,
Zahtevi “Basket In”- a, snažna su poruka,
Šta se to u sportu zbiva, pita Moka - Drešu?
Baxa i Juslov, budžet sporta dele i u kešu!

Dreša ljutit, pa sve poziva, viče, galami,
Beže čelnici klubova, da ih ne potamani,
Zapinje u besu, urla, da sve kraj njega ječi,
Taman novi klub “udesi”, Dikić mu se ispreči!

Vidi Dreša kolika je, mladima i deci, šteta,
Zbog takve milionske potrošnje budžeta,
U Dvorani gledalaca malo, a “B” ligaši poznati,
Pa, i prijatelj Nedja, “uvija” da im se doplati!

Šeta Dreša Dvoranom, pa sve jauče,
I revnosni Mikica počeo da cijuče,
Dreša ne zna šta da radi, drma mu se presto,
Zove Nedju i Milasa – da mu “kupe” mesto! 

Za zelenim stolom, a ne na parketu, u sali,
Sastanči se, da mu “B” liga, bez igre, “upali”,
Rang prve srpske, bez traga je nest’o,
A i Jordani našoj – poljuljano je mesto!

U gradskoj vlasti se talasa, prava je “frka”,
Počeo i Baxa iznose budžeta da žvrka,
Vide i Nedja da je naivan i naveden k’o “meta”,
Potom, u vlasti, započe i inspektor da šeta!

Brine Nedja, i odluke traži o toj tajnoj podeli,
Veli, staćemo na put tome, po pravilnoj dodeli,
Sa tom praksom sada, mora da se prestane,
Ne bih u “tudjini”, odbrojavao buduće dane!

Pitanje malo, a problemi s budžetom strašni,
Vlastodršci po tome, nisu pravilno izdašni,
Koalicija se drži, al’ razlozi ostavki su lažni,
Izdaju se mladi, pa oni u sportu, nisu ni važni!

Kako je već krenulo, odjeka je dosta,
Vremena sve manje, pa još “ulica” osta,
Odlučio Dikić, da animira i povede narod,
Za stranke opozicije, pravi je to povod!

Najavljuje Dikić i mirne, protestne šetnje,
A Nedji ne pogoduju, društvene pometnje,
Da bi Nedja opstao u vlasti, kao prvi, strasni,
Nema druge, sa odlukom, ne sme da kasni!

Izdaci nam nepravilni, veliki, a klubova mnogo,
Sportski budžet mali, pa se deli tajno, strogo,
Podmirimo i Dikića, neka, (r)evolucionar je stari,
“Basket In” nije teret budžetski, nek se i on opari!

Koautor, M.Ilić,