U Srbiji, teško je naći još koju opštinu odnosno grad, u kome aktuelna vlast, samo iz razloga da uže rukovodstvo u sportskom klubu nije član neke od njihovih stranaka te da deca budu diskriminisana u odnosu na svoja ustavna prava o jednakom pravu na školske fiskulturne sale za treninge i utakmice.

Kada jedan direktor - kao u školama u Smederevu, jednoj grupaciji dece, preko ugovora sa Savezom sportova, odobrava ulazak u salu, a drugoj deci (oko 40-ak), kao članova sportskog kluba u košarci, još iako su deca te škole - zabranjuje ulaz i treninge, onda se postavlja pitanje moralnih i ljudskih kvaliteta takvih direktora. Da li im je uopšte mesto u obrazovanju, jer se svode na partijske (DS) poslušnike i izvršioce njihovih interesa, ne mareći za Ustav, zakone i prava, za štete nad decom i sportu uopšte. Iako je naš Klub održavao treninge u sali ove škole, pod nepovoljnijim uslovima no druge grupacije dece iz "privilegovanih" (DS kadrova u klubovima)te je deci našeg Kluba, početkom polugodja, zabranjeno treniranje u školskoj sali, koja jednako kao državna imovina, pripada svima pod jednakim uslovima.

Ovakva šikaniranja ljudi i posebno na ovom primeru, na posredan način, dece u sportu, nije zabeležen u istoriji dugoj više od pola veka u Srbiji. Ali, tako to biva, kada se na čelnim pozicijama nadju ljudi bez osnovne političke kulture, i nivoa opšte kulture i obrazovanja, pa čuvši za privatizaciju i svojatanje što se više može "drpiti" od ranije društvene imovine, sada bi da prisvoje i sale, ali na nesreću, i državu odnosno prava gradjana i dece sa ljudskim pravima, koja su im Ustavom zagarantovana. Iz takve gramzivosti i sitnosopstveničkih interesa, bili smo tretirani kao Klub bez osnovnih prava, pa su nam termini u sali bili naplaćivani.

No, i taj teret smo bili spremni da podnesemo i nadalje, očekujući da će proraditi svest kod ljudi na vlasti, u sudstvu, u školama... i da će shvatiti da sprovode diskriminaciju, kao zabranjeni vid i teror nad nedužnom decom i njihovim roditeljima. Medjutim, pojavio se "interpol" i obuka, koja je delom vršena i u ovoj školi, bez odobrenja organa, bez ugovora, bez saglasnosti vlasnika škole (Direkcije za imovinu) i naš Klub, sada kao "kolaterarlna" šteta te nedozvoljene radnje direktora, ispašta u "paketu" jer, zaboga, nemamo zaključen Ugovor sa školom, te je potrebna odluka Školskog odbora. I to nije sporno, što se nas kao oštećenih ovde tiče.

Medjutim, sednica Školskog odbora još nije zakazana, pa su deca Kluba u takmičenju, bez treninga, bez mogućnosti da odigraju utakmicu kao domaćini (utakmica, od 22.I/12 - otkazana) - pa deca trpe poledice tog stanja u Smederevu. I da je jednak odnos i prema drugim grupacijama dece (klubovima) koji i sada održavaju treninge u sali, ne bi ni nama teško padalo, jer, zaboga, potrebna je saglasnost Direkcije za imovinu - pa dok ona ne stigne, niko nema prava pristupa u salu. Ali, dok se svesno krši taj kriterijum, koji se ne primenjuje jednako prema svim korisnicima - onda je očigledno na delu nesporna diskriminacija dece iz čisto političkih pobuda, što je i krivično delo - a tužilaštvo tu činjenicu ignoriše, jer se radi o predstavniku vlasti, pa ono umesto da štiti prava svakog subjekta, svrstsva se na stranu jačeg odnosno predstavnika vlasti.

Dok čekamo samilost ljudi (direktora škole - DS i predsednika Škoskog odbora - SPS) deca su van treninga. Roditelji se interesuju i traže objašnjenje zašto nema treninga, i predlažu okupljanje ispred škole, s pravom sa zahtevom i obješnjenjem, koji su to kriterijumi da njihova deca ne mogu u svoju salu u svojoj školi.Takav skup bi, po svoj prilici, mogao biti najkasnije, u sredu, 01.II 12.

Da li će do njega i doći - zavisiće od ažurnosti i zakazivanja sednice Školskog odbora, te ostaje još nekoliko dana da se sačeka ta odluka, i ukoliko ona i bude doneta.

M.Ilić,